Postoji razlika između fotografije na kojoj porodica stoji i fotografije na kojoj porodica jeste prirodna. Ta razlika retko dolazi od savršeno izabranog fona ili studijskog osvetljenja. Najčešće dolazi od okruženja koje dozvoljava da se nešto stvarno desi – da dete pojuri goluba, da otac podigne sina bez da misli na to, da mama i ćerka hodaju i razgovaraju kao da kamere nema.
Fotografisanje u prirodi nije trend niti sezonska moda. To je pristup koji počiva na jednostavnoj psihologiji: kada su ljudi napolju, u pokretu, u prostoru koji im nije formalan – opuštaju se. A opuštene porodice prave bolje fotografije.
Zašto fotografisanje u prirodi izgleda drugačije od studijskog
Studio ima svoje prednosti – kontrolisano svetlo, neutralna pozadina, fokus na lica. Ali studio je i prostor u kome porodice često postaju stidljive. Deca osete formalnost situacije. Roditelji počnu da “drže pozu”. Rezultat su fotografije koje izgledaju ispravno, ali ne izgledaju živo.
Priroda funkcioniše drugačije. Trava, drveće, sunčeva svetlost koja prolazi kroz lišće – sve to stvara atmosferu u kojoj je teže biti ukočen. Nema rituala “gledajte u kameru i nasmejte se”. Porodica šeta, igra se, sedi, razgovara. Fotograf prati, ne postavlja.
Porodično fotografisanje u prirodi daje i veću slobodu u kompoziciji – različite perspektive, dubina prostora, prirodne boje koje se menjaju sa godišnjim dobom. Isti park izgleda potpuno drugačije u martu nego u oktobru.
Kada je najbolje vreme za fotografisanje u prirodi
Odgovor zavisi od toga šta porodica želi da dobije.
Proleće donosi svetlozelenu boju, cvetanje i meko jutarnje svetlo. Dobar period za porodice sa bebama i malom decom koja tek počinju da hodaju i istraživati svet oko sebe.
Leto nudi bujnu vegetaciju, ali zahteva pažljivo planiranje vremena. Fotografisanje rano ujutro ili sat-dva pre zalaska sunca daje dobre rezultate. Podnevno sunce u julu nije saveznik ni fotografu ni porodici.
Jesen je godišnje doba koje mnoge porodice pokrene da napokon zakažu termin koji su godinama odlagale. Narandžaste i crvene nijanse lišća daju fotografijama toplinu koju je teško postići u bilo koje drugo vreme. Fotografisanje dece u prirodi u jesen posebno dobro izgleda – boje i teksture same po sebi čine scenu zanimljivom, bez dodatnog truda.
Zima je podcenjena sezona. Ređe se bira, ali može dati snažne, čiste fotografije – posebno ako padne sneg i deca dobiju priliku da se igraju u njemu.
Bez obzira na godišnje doba, zlatni sat – period oko sat vremena posle izlaska i pre zalaska sunca – univerzalno je dobro svetlo za fotografisanje u prirodi.
Zašto deca u prirodi izgledaju prirodnije na fotografijama
Deca su u studiju često previše svesna toga da se nešto važno dešava. Postaju oprezna, gledaju u roditelje da vide šta se od njih očekuje – ili idu u drugu krajnost i počinju da se kloune pred kamerom.
Napolju je drugačije. Ima čega da se gleda, čega da se dotakne, kuda da se trči. Pažnja deteta ima gde da ode, i upravo u tim trenucima – kada nije fokusirano na kameru – dolaze fotografije koje nešto govore.
Fotografisanje sa decom u prirodi zahteva od fotografa da bude spreman, brz i strpljiv. Ne možete dete naterati da stane na određeno mesto i čeka. Ali možete biti tamo kada ono spontano uradi nešto što vredi zabeležiti. To je suština ovog pristupa.
Kako izgleda jedno porodično fotografisanje u prirodi
Nema mnogo rituala. Porodica dođe, kratko se upoznamo ako se ne poznajemo već, i počnemo da šetamo. Nema strojih instrukcija, nema dugog postavljanja. U prvih desetak minuta deca najčešće još uvek osećaju da se nešto snima – i to se vidi. Posle toga zaborave.
Roditelji počnu da razgovaraju međusobno. Deca nađu nešto što ih zanima – kamenčić, pas koji prolazi, bara posle kiše. I tu počinju fotografije koje porodice posle dugo gledaju.
Fotografisanje porodice u Novom Sadu najčešće radimo u parkovima i prirodnim ambijentima koji su lako dostupni – mesta sa drvećem, zelenom površinom i dovoljno prostora da porodica može slobodno da se kreće. Grad nudi dosta takvih lokacija, od Dunavskog parka do perifernih šumskih zona.
Celo fotografisanje traje između sat i sat i po. Dovoljno da deca prođu kroz početnu uzbuđenost i uđu u ritam. Ne toliko dugo da se umori cela porodica.
Ideje za fotografisanje porodice u prirodi
Ne treba posebna priprema ni scenario. Ali nekoliko ideja može pomoći da fotografisanje bude opuštenije:
Šetnja je najjednostavnija i najčešće daje najbolje rezultate. Porodica koja hoda i razgovara izgleda živo i prirodno.
Piknik ili sedenje na travi – deca su prirodno privučena sedenju i igranju na zemlji. Roditelji uz njih. Jednostavno, ali vizuelno zanimljivo.
Igra – loptica, frisbee, nošenje deteta na ramenima. Bilo šta što porodica ionako radi kada su napolju.
Jutarnja šetnja sa kavom – za porodice sa starijom decom, opušten jutarnji ambijent u prirodi daje fotografije koje deluju kao isečak iz stvarnog života.
Fotografisanje porodice u prirodi ne zahteva posebnu lokaciju ni poseban rekvizit. Zahteva vreme koje porodica ionako provodi zajedno – samo sada postoji neko ko to beleži.
Zašto ljudi često ove fotografije štampaju u albumima
Postoji razlika između fotografije koja leži u telefonu i fotografije koja stoji na polici ili leži u albumu. Prva se gleda retko – ugasi se ekran i ona nestane. Druga ostaje u vidnom polju, postaje deo prostora u kome porodica živi.
Fotografije iz prirode posebno dobro funkcionišu u štampanom formatu. Prirodne boje, teksture, prostranstvo – sve to na papiru ili u foto knjizi izgleda drugačije nego na ekranu. Toplina jesenskih fotografija ili mekoća prolećnog svetla dolaze do izražaja kada se vide na kvalitetnom papiru.
Mnoge porodice koje dođu na fotografisanje u prirodi na kraju naruče foto album ili foto knjigu – ne zbog toga što su planirale, nego zato što fotografije to same od sebe zatraže.
Kada porodice najčešće odlučuju da urade fotografisanje u prirodi
Nema jednog odgovora. Neki konkretni povodi koji se ponavljaju:
Promena u porodici – novo dete, dete koje je naraslo i više nije “malo”, promena koja donosi osećaj da nešto treba zabeležiti dok još traje.
Jesen – kao što smo pomenuli, jesenji ambijent svake godine pokrene veliki broj porodica na fotografisanje. Nije slučajno – to je vreme koje vizuelno “poziva” na dokumentovanje.
Godišnjica ili poseban datum – neki parovi ili porodice biraju fotografisanje kao način da obeleže određeni datum.
Jednostavno – deca su narasla – ovo je jedan od najčešćih razloga. Mama primeti da je dete odjednom drugačije nego pre šest meseci i shvati da to nije zabeleženo ni na jednoj fotografiji koja nije snimak ekrana iz videopoziva.
Fotografisanje u prirodi u Novom Sadu dostupno je tokom cele godine. Svako godišnje doba nosi nešto svoje, i nije tačno da je jedno “bolje” od drugog – zavisi šta porodica želi da dobije.
Ako razmišljate o fotografisanju – bilo da imate konkretan datum u glavi ili samo osećaj da je vreme – slobodno nas kontaktirajte. Možemo da razgovaramo o tome kada i gde bi fotografisanje ima smisla za vašu porodicu, bez obaveze.
Često postavljana pitanja
Kada je najbolje vreme za fotografisanje u prirodi? Ne postoji jedno tačno vreme – svako godišnje doba nosi različitu atmosferu. Jesen je popularna zbog boja, proleće zbog svežine i mekog svetla, a zima može dati čiste i snažne fotografije. Što se tiče doba dana, zlatni sat – jutro ili predvečerje – daje najlepše prirodno svetlo.
Šta obući za fotografisanje u prirodi? Nema strogih pravila, ali nekoliko stvari pomaže: neutralne ili komplementarne boje u celoj porodici (ne moraju biti identične), udobna odeća u kojoj se deca mogu slobodno kretati, i izbegavanje krupnih logotipa i šara koje odvlače pažnju. Najvažnije je da se svi osećaju prirodno u onome što nose.
Da li mala deca mogu da sarađuju tokom fotografisanja? Mala deca ne “sarađuju” u klasičnom smislu – i to je u redu. Fotografisanje sa decom u prirodi ne zahteva od deteta da stoji mirno ili gleda u kameru. Zahteva od fotografa da bude spreman kada se desi nešto pravo. Iskustvo u radu sa decom znači tačno znati kada to dolazi.
Koliko traje fotografisanje u prirodi? Najčešće između sat i sat i po. To je vreme u kome deca stignu da se opuste i zaborave na kameru, a da istovremeno nisu previše umorna. Za bebe i najmlađe može biti i kraće, zavisno od ritma deteta.
Gde u Novom Sadu može da se radi fotografisanje u prirodi? Novi Sad ima dosta lokacija koje dobro funkcionišu – Dunavski park, Štrand van sezone, šumski pojasevi na Fruškoj gori u blizini grada, i razni parkovi i zelene površine u gradskim četvrtima. Izbor lokacije zavisi od godišnjeg doba, uzrasta dece i tona koji porodica želi da fotografije imaju.